Lefkada - Turistička agencija RIOTravel Bor
Moše Pijade 28, Bor      info@riotravel.rs         030.42.41.40      065.966.26.26

Lefkada

Lefkada je zeleno i planinsko ostrvo, deo Jonskog arhipelaga (Eptanisa – sedmoostrvlje na grčkom). Nalazi se između Krfa i Kefalonije. Svojom lepotom privlači desetine hiljada turista svake godine, ali je srećom ovo predivno ostrvo zadržalo svoju autentičnost i prirodno okruženje koje je i dalje netaknuto. Krase je prelepe peščane i šljunkovite plaže s kristalnom vodom.

Lefkada koju zovu i Lefkas (iz starogrčkog) je četvrto po veličini jonsko ostrvo, posle Kefalonije, Krfa i Zakintosa. Ime je dobilo po belim liticama (lefko na grčkom znači belo). Ima površinu od 302,5 kvadratnih kilometara, obalu dužine 117 kilometara i oko 22.000 stanovnika. Lefkada je takođe arhipelag koga čine 24 veća i manja ostrva.

Manastir Panagia Faneromeni

Manastir Panagia Faneromeni

Smeštena iznad Kefalonije i Itake, Lefkada je odvojena od kopna, tačnije od prefekture Etoloakarnanija, uskim kanalom. Plutajući most dužine 50 metara povezuju ostrvo sa kopnom. Most je pokretan i omogućava prolaz brodovima.

Zahvaljujući ovom mostu, Lefkada je jedino ostrvo do kog se može doći putem, bez korišćenja trajekta. U prošlosti nije bilo tako. Bila je povezana sa kopnom uskim parčetom zemlje ali su Korintijanci prokopali kanal kako bi brodovi mogli da prolaze (u 7. veku pre Hrista).

Planinska i plodna, Lefkada je uglavnom prekrivena gustim i raskošnim rastinjem. Dva najviša vrha su na preko 1.000 metara nadmorske visine.

Lefkada je popularna zbog svojh neverovatnih pejzaža, prelepih rajskih plaža, impresivnog tirkiznog mora i veličanstvenih stenovitih litica.

Devet ostrva satelita okružuje Lefkadu: Meganisi, Kalamos, Kastos, Maduri, Skorpidi, Skorpios, Tilia, Petalu i Kitros kao i nekoliko ostrvaca. Svi oni zajedno sa Lefkadom čine provinciju Lefkada sa glavnim gradom koji se takođe zove Lefkada. Provincija je podeljena na 6 opština: Lefkada, Elomenos, Apolonion, Karias, Sfakiotes i Meganisi te Kalamos i Kastos koji imaju nešto drugačiji status.

Porto Kaciki, jedna od najlepših plaža na Lefkadi

Porto Kaciki, jedna od najlepših plaža na Lefkadi

Među ostrvima, Skorpios je najpoznatije jer je u vlasništvu slavnog grčkog brodovlasnika Aristotela Onazisa odnosno njegove porodice.

Lefkada je rodno mesto svetski poznatih umetnika kao što su operska pevačica Agnes Balca, pisac Angelos Sikelianos i Patrik Lafkadio Hearn, uglavnom poznat kao Jakumo Koizumi

Ne treba zaboraviti ni manje poznatog pesnika Aristotela Valaoritisa koji je takođe rođen na Lefkadi.

Ostrvo je generalno bogato istorijom i kulturom što se vidi po mnogim spomenicima, muzejima i bibliotekama.

Nakon zemljotresa iz 1948. i 1953. koji su uništili dobar deo ostrva kao i mnoga druga jonska ostrva glavni grad Lefkada je potpuno obnovljen.

Uprkos činjenici da je jedno od najlepših i najpopularnijih ostrva u Grčkoj, Lefkada je ostala turistički nerazvijena i autentična s tradicionalnim selima i čistom prirodom. Takođe je poznata destinacija za wind i kite surfing jer neke od plaža pružaju idealne uslove za ove sportove a poznata je i među ljubiteljima jedrenja. U unutrašnjosti, vreme se kreće polako, u čudnim, starim selim, za razliku od primorskih sela na jugu koja oduševljavaju surfere koji dolaze zbog najboljeg surfinga na Mediteranu.

Skrivena plaža Agiofili

Skrivena plaža Agiofili

Lefkas (Lefkada) privlači zbog raznolikosti i zbog činjenice da je masovni turizam do sada ignorisan. Otvaranjem aerodroma u Prevezi, Lefkada je postala popularnija, ali i dan danas zadržava svoju netaknutu atmosferu. Na ostrvu još uvek možete pronaći sela u kojima se stari način života nastavlja. Mnoge od starih kamenih kuća su obnovljene i ispred i dalje sede žene i prave, kao što to čine već vekovima, svoje lepe vezove i čipke. Lokalne rukotvorine i tekstil su dobro poznati poznavaocima ove umetnosti.

Bogata je vodom, rekama ponornicama, poljima pamuka, gustim maslinjacima, vinogradima i šumama bora i jele.

Lefkada ima neke od najboljih plaža u Grčkoj i spektakularne zalaske sunca. Jedinstven karakter je mešavina prirodnih lepota, jonske kulture i besprekorne gostoljubivosti lokalaca.

Jedna od stvari koju ćete sigurno pamtiti dugo je koliko je Lefkada zelena. Kad je jednom otkrijete, Lefkada postaje idealno odredište za miran ili sportski odmor.

 

Geografija

Lefkada pripada jonskoj grupi ostrva. Nalazi se zapadno od grčkog kopna, u neposrednoj blizini. Smeštena je između Krfa i Kefalonije i četvrto je po veličini ostrvu ove grupe.

Lefkada je jedino ostrvo povezano s kopnom malim pokretnim mostom dužine 50 metara. Ukupna površina ostrva je 302,5 kvadratnih kilometara a dužina obale oko 117 km.

Topografija Lefkade se uglavnom sastoji od planina (70% Lefkade pokrivaju planine),   dok se plodne ravnice mogu videti u blizini obale. Najviši vrh je Stavrota (1.182 m.n.v.) pa Elati (1.126 m.n.v.) te Sv. Lias (1.014 m.n.v.) i Mega Oros (1.012 m.n.v.) na trećem i četvrtom mestu. Zapadna strana se odlikuje razuđenom obalom gde strme litice padaju do zlatnih plaža, nekih prilično usamljenih. Na istočnoj strani, zeleni brežuljci okružuju i grle rukavce i uvale poput fjordova koji čine idealne luke za nautičare. Lefkada ima uske platoe, plodne doline i kanjone s bogatim zasadima, a takođe ima značajnu floru koja uključuje masline, čemprese, razne borove, posebno razne vrste hrasta, aromatičnog bilja i retkog cveća.

Na ostrvu ima mnogo izvora kao što je poznati Kerasia izvor u Sivrosu, reka (i ponornica) koje stvaraju male vodopade poput onog u Nidriju (Dimosaris) i impresivnih kanjona kao što su  Melisa u opštini Sfakiotes i Haradiatikos. Dva slana jezera u severnom delu ostrva su vrlo važan rezervat za mnoge vrste ptica.

Mapa Lefkade

Mapa Lefkade

Obala je takođe vrlo bogata. Sastoji se od impresivnih plaža, poluostrva, rtova – posebno rt Lefkata, uvala koje čine veličanstvene prirodne luke kao što su Vlihos, Sivota i Ruta na istoku i Vasiliki na južnoj strani ostrva. Mnoge uzastopne uvale postoje na Meganisiju i stvaraju male ali impresivne fjordove.

Oko Lefkade postoji mnogo malih ostrva bogatih zelenilom i lepim plažama. Meganisi je najpoznatije, ali postoje još manja ostrva, Skorpios, Kastos i Sparti. Obala ovih ostrva kao i Lefkade je puna uvala i skrivenih pećina.

Lefkada je, dakle,  kompleks od 24 ostrva koja se nalaze u području između njene istočne obale i obale Etoloakarnanije na kopnu.

Od plaže Nidri, gledajući na istok desno ispred Vas, nalaze se ostrva Prigiponisia. Ovaj kompleks uključuje sledeća ostrva: Meganisi (najveće), Skorpios, Skorpidi, Sparti, Maduri, Heloni i Cokari. Prigiponisia pripada većem arhipelagu koji se zove Teleboides (Tilevoides) i kome takođe pripadaju ostrva Kalamos, Kastos, Formikula, Kitros, Provati, Tilia, Arkudi i Atokos.

Prvo veliko zeleno ostrvo na udaljenosti od 1 km je koje je Aristotel Onazis 1963. godine kupio od porodice Stavros, najstarije na ostrvu. U neposrednoj blizini postoji još jedno ostrvce koje se zove Helonaki – mala kornjača. Ima oblik kornjače, kamenito je i puno maslina.

Maduri je na jugu, samo 1 km od Nidrija. Ostrvo pripada porodici Valaoritis od početka 19. veka. Aristotel Valaoritis, nacionalni pesnik, bio je prvi koji ge je kultivisao maslinama i lozom. Pesnik je nadahnut pogledom na ostrvo napisao svoje pesme. Kasnije je njegov sin, Joanis, direktor Nacionalne banke Grčke, pošumljavao ostrvo. Danas, plovidba oko ostrva Vas ostavlja bez reči.

Severno, vrlo blizu Skorpiosa je Skorpidi, još jedno maleno ostrvo, takođe privatno.

Skorpios – Skorpio je na udaljenosti od 2 km od Nidrija. U početku je pripadao državi, ali ga od kraja 19. veka poseduje Mavroidis, bogati trgovac.

Mapa Lefkade

Mapa Lefkade

1951. godine potomak porodice Mavroidis prodao je ostrvo bogatom Jorgosu Filipasu, poreklom sa Lefkade, koji je živeo u Americi. Godine 1963. on ga je prodao Aristotelu Onazisu.

Grčki magnat se zaljubio u Lefkadu odjednom i izabrao Skorpios za izgradnju svog privatnog raja. Onazis je zaista napravio od ostrva parče umetnosti i pozvao slavne osobe svog vremena. Marija Kalas, porodica Kenedi, Greta Garbo i mnogi drugi uživali su u ovom raju. Onazisova čuvena jahta Hristina usidrena je u vodama Skorpiosa. Na ostrvu postoji nekoliko kuća a tu su i grobovi Onazisovog sina Aleksandra i ćerke Hristine.

Danas je ostrvo zaštićeno. Svaki put kada Onazisova unuka Atina posećuje ostrvo stanovnici Lefkade joj požele toplu dobrodošlicu. Posetiocima je dozvoljeno kupanje na nekim određenim plažama oko ostrva.

Meganisi je iza Skorpiosa. U antičko doba zvalo se Tafos i Homer ga spominje kao ostrvo Tafion. Najveće je ostrvo u kompleksu Prigiponisia i to je razlog zašto se tako zove (mega znači veliko na grčkom). Ima površinu od 20 km kvadratnih i 1.090 stanovnika prema popisu iz 2001. godine. Postoje 3 sela na ostrvu, Katomeri, Vati i Spartohori. Opštini Meganisi pripada i čuveno ostrvo Skorpios. Do ostrva se sa Lefkade stiže vrlo jednostavno jer su česti polasci trajekta iz Nidrija sa zaustavljanjem u obe luke, Spartohori i Vati. Putovanje ne traje više od 25 minuta. Spartohori se nalazi iznad uvale Spilia koja je puna jedrilica i jahti u letnjim mesecima. Selo Vati je na moru. Treće naselje na ostrvu je Katomeri koje je skriveno u planinama iznad Vatija.

Zapadno od Maganisija se nalazi privatno ostrvo Tilia s malom crkvom Bogorodice.

Jugozapadno od špilje Papanikolis se nalazi ostrvo Petalu. Preko puta južnog rta Meganisija možete videti Kitros i Arkudi.

Kalamos i Kastos su dva ostrva blizu obale Etoloakarnanie.

 

Klima

Klima na Lefkadi je tipično mediteranska. Odlikuju je vruća (ali prijatna zbog vetra) i sunčana leta i blage zime s dosta kiše. Vlažnost vazduha na ostrvu je visoka.

Klima se razlikuje od klime na drugim jonskim ostrvima zahvaljujući termalnim vetrovima koji su stvarno jaki u nekim delovima ostrva. Iz tog razloga, ostrvo je poznato među windsurferima i kitesurferima.

 

Istorija Lefkade

Lefkada svoje ime duguje belim (lefkos na grčkom) stenama koje su karakteristične za južni deo ostrva, rt Lefkata. Ime Lefkada je prvi put dobio antički grad Lefkada a zatim i celo ostrvo. Prema mitologiji, pesnikinja Safo se bacila u more sa tih belih stena jer nije mogla da izdrži mučenje zbog ljubavi za Faonom.

Grob Wilhelma Dorpfelda

Grob Wilhelma Dorpfelda

Istorija Lefkade ima svoje korene još u davnoj prošlosti. Prema Aristotelu, Lelegi su bili prvi stanovnici ostrva.

Arheološka istraživanja nemačkog arheologa W. Dorpfelda su obelodanila prvi dokaz života na Lefkadi koji je postojao u neolitsko doba, sredinom 4. milenijuma pre Hrista. Dorpfeld takođe tvrdi da je Lefkada u stvari Homerova Itaka.

Drevni narod Ahajci su nasledili antičke Dorane koji su osnovali grad Nirikos. Korinćani su kolonizovali ostrvo tokom 7. veka pre Hrista (625. p.n.e.) i izgradili novi grad Lefkas te počeli gradnju kanala koji deli Lefkadu od kopna, pretvorivši je u ostrvo. Tadašnji glavni grad Nirikos se nalazio južno od današnjeg grada Lefkada, na udaljenosti od 3 km, između sela Kaligoni (u podnožju planine Kulmos) i Kariotes. Nirikos je postao glavni grad Akarnanijske lige. Bio je okružen velikim zidom od koga je samo mali deo ostao.

Tokom tog razdoblja ostrvo je bilo sastavljeno od mnogo autonomnih gradova koji su  se razvijali tokom godina.

Lefkada je odigrala važnu ulogu u Grčko-persijskim ratovima i učestvovala u borbama na strani drugih grčkih gradova. Ostrvo je poslalo tri broda kao pomoć tokom poznate bitke kod Salamine, 480. pre Hrista, kao i 800 muškaraca u bici kod Plateje.

Lefkada je takođe učestvovala u Peloponeskom ratu (431.- 404. p.n.e.) pomažući Korint koji je bio na strani Sparte.

Nirikos, nekada glavni grad Lefkade

Nirikos, nekada glavni grad Lefkade

Ostrvo je bilo nezavisno samo u 312. godini pre Hrista. Tokom 3. veka pre Hrista, Lefkada je postala deo Akarnanijske lige zajedno s delom kopna. 230. pre Hrista povezala se s Makedoncima kako bi suzbila rimske napade ali su Rimljani pobedili, 198. pre Hrista, a ostrvo pada pod rimsku vlast i postaje deo rimske provincije Nikopolis.343. pre Hrista ostrvo je postalo saveznik Atinjana u borbi protiv Makedonaca čiji je kralj bio Filip II, ali je Atina izgubila bitku i Lefkada je potpala pod makedonsku vlast.

Lefkada je postala deo provincije Ahaia tokom vizantijskog razdoblja i bilo je na udaru mnogih gusarskih napada zbog svog strateškog položaja.

Tokom 6. veka, Lefkada je bila uključena u “Šemu Kefalonije” i postala je, nakon privremene vlasti krstaša, deo dominiona Epir.

Kada su krstaši osvojili Carigrad, 1204. godine, Lefkada je potpala pod njihovu vlast, a zatim pod vlast Sicilijanaca, 1294. godine kada je episkop Nikiforos Angelos dao ostrvo kao miraz svojoj kćerki Mariji koja se udala za Sicilijanca Đovanija Orsinija (kasnije vladara Kefalonije, Zakintosa i Lefkade). Do 1331. Lefkadom je vladala porodica Orsini koja je izgradila dvorac Agia Mavra.

Od 1331. do 1362. ostrvom je vladala anžujska dinastija. Naziv mesta Ancusis je trag tog vremena.

Tvrđava Agia Mavra

Tvrđava Agia Mavra

Nakon toga, Lefkada je padala pod vlast raznih dinastija sve do 1479. kada su je osvojili Turci koji su vladali ostrvom sve do 1684. Zatim dolazi pod vlast Mlečana koji su bili pod komandom Morozinija. Tokom tog razdoblja grad Lefkada je preseljen na sadašnje mesto i privreda je procvetala zahvaljujući razvoju trgovine i pomorstva. Venecijanska dominacija je završena 1797. godine kada je Napoleon Bonaparte sa svojim trupama osvojio Veneciju. Ugovorom potpisanim u italijanskom mestu Kampoformio ostrvo Lefkada je postalo deo francuske države. 1799. godine, ujedinjena flota Turaka, Rusa i Engleza je pobedila Francuze i osvojila Lefkadu.

“Jonska država” je osnovana u Carigradu marta 1800. godine s ciljem stvaranja Septinsularske republike. Pokušaj je propao 1807. jer je ostrvo vraćeno pod francusku vlast. To razdoblje je razdoblje prosperiteta i velikog poljoprivrednog napretka za ostrvo. U međuvremenu je Engleska počela da zauzima druga jonska ostrva i uspeva da zauzme i Lefkadu 1810. Ovo je ozvaničeno Pariskim ugovorom potpisanim 1815.  Ugovorom u Parizu sedam ostrva je postalo nezavisna država pod imenom “Ujedinjena država jonskih ostrva” pod zaštitom Velike Britanije.

Arheološki muzej Lefkade

Arheološki muzej Lefkade

Tokom engleske dominacije grčki jezik je postao službeni, izgrađena je nova mreža puteva a organizovano je i poboljšano vodosnabdevanje. Zvanična engleska okupacija nije trajala dugo ali je engleska zaštita jonskih ostrva trajala do 1864. Tokom engleske vladavine i protekcije, Lefkada je kao i druga jonska ostrva pomagala ostatak Grčke koji je još uvek bio pod turskom vlašću. Uprkos demokratskim slobodama, Engleska vladavina je bila okrutna i teško su oporezovali siromašne stanovnike Lefkade, što je rezultiralo pobunom seljaka. Tokom tog vremena, međutim, mnoga javna dobra su izgrađena poput puteva, mostova i akvadukta.

1819. je počela Seljačka buna na Lefkadi. Represija, progon i ubijanja su bili karakteristični za ovaj period. Stanovnici Lefkade su 1821. godine učestvovali u Grčkom ratu za nezavisnost.

21. maja 1864. je potpisan ugovor o proglašenju ujedinjenja jonskih ostrva (među kojima je i Lefkada) s nezavisnom i novorođenom grčkom državom.

Za nekoliko godina građanska klasa je uznapredovala a trgovina se posebno razvila. No, na početku 20. veka, 1900. godine, bolest vinove loze, peronospora, uništila je sve vinograde na ostrvu i osiromašila i dovela do očaja stanovnike. Tada počinje velika emigracija u Ameriku i Kanadu koja je smanjena tek nakon završetka ratova u 20. veku kada se život na Lefkadi znatno poboljšao, početkom šezdesetih godina.

 

Tradicionalni proizvodi i gastronomija Lefkade

Vrlo važan deo kulturne baštine Lefkade su tradicionalna kuhinja i tradicionalni proizvodi.

Muzej folklora Maria Kucohero

Muzej folklora Maria Kucohero

Pored prelepih tradicionalnih vezova (pod nazivom “karpeto” i “mantanies”) koji se izrađuju u selu Karia, Lefkada je poznata i po proizvodnji različitih poljoprivrednih proizvoda jer je zemlja izuzetno plodna.

Maslinovo ulje, citrusi, med, badem, riba i vino su odličnog kvaliteta.

Neki od specijaliteta na ostrvu su tradicionalno jelo pod nazivom “sočivo iz Engluvija”, “salami” (kobasica), “savoro” (riba sa začinima, grožđicama i belim lukom), jelo od ribe koje se zove “aliada”, “sumada “(lokalno piće od gorkog badema) i poslastice poput “mantolata” (lešnik) i “pasteli” (mešavina karamelisanog susama i meda).

Selo Engluvi je čuveno po sočivu

Selo Engluvi je čuveno po sočivu

Lefkada je takođe poznata po kvalitetu i izvrsnom ukusu svojih vina.

Med od majčine dušice koja raste u selima Dragano i Atani, liker rozoli, nana, ruža, tradicionalna ladopita (pita od ulja), ladokulura (rolnice od ulja), ulje od višegodišnje masline, avgotaraho (vrsta kavijara od cipala koji živi u lagunama) kao i belo i crveno vino su takođe proizvodi kojima se stanovnici Lefkade ponose.

Napomenimo da se vino koje se proizvodi od retke vrste grožđa “berjami” ili barzamino (koje su verovatno doneli Mlečani 1684. godine) koje se uzgaja u opštinama Sfakiotes, Karia, Apolon i Elomenos, na 200 do 700 metara nadmorske visine, smatra jednim od najboljih u Grčkoj.

Ostale sorte vino su giomatari (crno, slatko), keropati (belo) i lakero (lagano i blago vino) te Vardea. Vinogradarstvo je od davnina bilo jedno od najprofitabilnijih i omiljenih poljoprivrednih zanimanja, uglavnom na visoravnima.

 

Put do Lefkade

Do Lefkade se iz Srbije može doći kolima ili autobusom a iz same Grčke i avionom. Povezana je s kopnom uskim kanalom i mostom. Od naplatne rampe u Bubanj potoku do glavnog grada ostrva, ima 967 kilometara.

Ne postoji aerodrom na samoj Lefkadi, a najbliža vazdušna luka je Aktion, u neposrednoj blizini Preveze, na kopnu, oko 25 km od glavnog grada Lefkasa. Aerodrom Aktion prihvata domaće letove iz Atine, a putovanje traje oko 45 minuta kao i mnoge čarter letove tokom letnje sezone. Sa aerodroma postoje autobusi, taxi i automobili koje možete iznajmiti kako biste stigli do Lefkade.

Javni autobusi (KTEL) opslužuju vazdušnu luku i  povezuju je sa Lefkadom i Nidrijem dok neki hoteli i apartmani nude svojim klijentima transfer od i do aerodroma privatnim mini busevima ili automobilom.

Postoje trajekti koji povezuju Lefkadu sa ostrvima Kefalonija i Itaki kao i sa okolnim ostrvcima koja je okružuju.

Preuzeto sa www.grckanadlanu.rs

 

Call Now Button-> Pozovite nas